Utopija izmene sveta - odlomak
Odmah treba reći da put nije samo raskrčen prostor, brazda duž neke površine, most iznad neke provalije. Najmanje je to samo prirodna staza kojom se nesmetano može tumarati unaokolo. Put se ne prostire samo kroz prirodnu sredinu, mada se u njoj najlakše raspoznaje njegovo postojanje. Svojom osnovnom namenom doseže taj čudni posrednik mnogo dalje i mnogo dublje nego što se na prvi pogled čini. Put nema samo prirodno, već isto tako, ili možda čak i pre svega, duhovnopovesno značenje. ... Da tako kažemo: put je smisaona odrednica ljudskog postojanja, zvezda repatica na nebu ljudske kulture, povesna kočija koja od jednog određenog mesta vodi ka nekom drugom, takođe unapred tačno određenom. Samo zahvaljujući tome što putevi postoje, što je njihova mreža svuda razapeta, čovek dobija mogućnost da smisaono uredi svoj život. Naravno, ništa ne ide automatski, samo od sebe, niti je uspeh u svakom slučaju obezbeđen. Putem se može napredovati ka postavljenom cilju, može se posustati na putu, a može se i zadovoljno stati na bilo kom proizvoljno odabranom mestu. Sa puta se može skrenuti u stranu, može se izgubiti njegov pravac, a može se i svesno odustati od puta. Sve se to zbiva otkako postoji ljudski rod. Istim se putem može čak i vratiti na polaznu tačku. Slično prirodnim putevima, tako su i povesni putevi prohodni u oba smera. Štaviše, postoje tek ukoliko udružuju oba mogućna pravca u neraskidivo jedinstvo. Na to, verovatno, upućuje Heraklit kad kaže: ''Put nagore i put na dole jedan je te isti.'' (fragment 60.) Nešto slično nagoveštava i Marx : ''Ukidanje samootuđenja prelazi isti put kao i samootuđenje.'' Samim tim što otvara mogućnost odlaska, put takođe pruža mogućnost povratka.
Nema nikakve sumnje da je put bitno ljudska stvar. Možda čak najljudskija od svih ljudskih stvari. Toliko je svojstven čoveku, toliko pripada njegoviom biću, da se ''biti na putu'' s pravom ističe kao čovekova suštinska odredba. ... Tek ukoliko ide nekim putem, čovek postaje čovek u punom smislu reči. Kao biće koje nikad i nigde ne miruje, čovek je doista putnik po prevashodstvu. I to ne samo u čisto religijskom smislu, utoliko što dolazi na ovaj svet da bi se pripremio za odlazak na onaj drugi. U stvari, čovek je na putu za sve vreme svog ovozemaljskog postojanja, svejedno da li se svesno odlučuje za neki put ili naprosto zatiče sebe na nekom od njih. Samo čovek zna za put, samo se on upućuje nekud, samo se njemu otvara tako nešto kao mogućnost smisaonog kretanja u određenom pravcu. I samo čovek zna za bespuće, samo se on može zaplesti na putu, samo se njemu može dogoditi da promaši cilj prema kojem se uputio.
Metafora puta je duboko ukorijenjena u opštoj svesti europskog Zapada. To je sasvim razumljivo, budući da je njen značaj jasno istaknut na samom početku tradicije europske metafizike. Niko drugi do Platon opisao je filosofsko saznanje kao ''dialektičko putovanje'', kao ''penjanje nagore'', kao ''uzdizanje duše na mesto koje se može samo umno shvatiti''. Naravno, put duše nije ravan, već stupnjevit, mučan je i naporan, prohodan samo za poneke. Sreća čeka čoveka tek na kraju puta, gde mu se pravo biće otkriva u nepomućenom sjaju i u kristalnoj jasnoći. Metaforom puta poslužio se ne manje izdašno i Hegel na kraju europske metafizičke tradicije da bi njome obeležio povest sveta kao povest ljudske svesti. Hegelova Fenomenologija duha je ''istraživačko putovanje'' u punom smislu reči, ona pokazuje ''put prirodne svesti koja se uzdiže do istinskog znanja'', u njoj se opširno izlaže ''put duše koja prolazi kroz niz svojih oblikovanja kao kroz stanice koje su joj naznačene njenom prirodom da bi se pročistila u duh, te tako dolazi s potpunim iskustvom o samoj sebi do znanja o onome što je ona sama po sebi.'' Put je, dakle, i ovde težak i stupnjevit, kao i kod Platona, a vrednost je putovanja takođe dovedena u zavisnost od krajnjeg cilja, to jest od najvišeg stupnja znanja čije dostizanje jedino obezbeđuje trajno iskupljenje.
No uprkos tome što je iskustvo puta u velikoj meri odredilo pravac misaonog razvoja na Zapadu, pa čak i pravac razvoja čitave europske književnosti – što naročito upečatljivo potvrđuje Dante, koji je usred polovine života izgubio ''pravi put'' (la dritta via) i zatim ga ponovo našao – veliko je pitanje koliko je tradicionalan način upotrebe metafore puta stvarno primeren suštini samog fenomena. ... Mora li put stvarno imati određen pravac? Mora li se put shvatiti samo iz perspektive kraja, samo s obzirom na krajnji cilj koji ga omogućuje? Zar se, doista, mora zanositi nadom, zar se, doista, mora upravljati prema idealističkim projekcijama onaj ko hoće da sledi put? Zar vrednost puta stvarno zavisi od nečeg što je izvan njega? Zašto se put ne bi mogao shvatiti kao nit koja se naprosto pruža kroz prostor, ali ne vodi nikud određeno? Zašto se sreća ne bi mogla sastojati u samom putovanju, a ne u nečem što se nalazi tek na kraju puta?
Nekoliko važnih uputstava za drukčije razumevanje današnje situacije bespuća može se naći kod Heideggera, u njegovim škrtim izjašnjenjima o mišljenju kao svojevrsnom putu. ... Po Heideggerovim rečima, put mišljenja se ne prostire odnekud nekamo kao kakva utabana saobraćajnica, niti uopšte postoji negde po sebi. U stvari, put se pojavljuje tek u ''upitnom hodu'' mišljenja, njegovu trasu utire tek ''misaono pitanje''. Bitno je kretanje, u ovom slučaju pitanje, i to korak po korak. Mišljenje gradi svoj put tako što stalno iznova pita, što stalno iznova sve stavlja u pitanje. Ova je gradnja neobična, pa se ne može porediti ni s čim poznatim. Ono što je izgrađeno ne ostaje da leži iza, kao nešto odvojeno od onoga što tek treba izgraditi, već biva ugrađeno u svaki sledeći korak. Ipak, kretanje mišljenja nije nikakvo kretanje nasumice. Nema nikakve proizvoljnosti u njegovom napredovanju. Mišljenje dospeva na put koji mu je primeren samo ukoliko tačno odgovara svom bitnom zadatku, ukoliko misli ono što treba misliti, ukoliko promišlja samu stvar mišljenja.
Mihailo Đurić
3 savjeta kako da spasite sebe i svoje mentalno zdravlje
- 1. Ugasite TV, to je glavno leglo zaraze
- 2. Novine, u tabloide pretvorene, zaobiđite u širokom luku
- 3. Knjigu, daleko od zvona i praporaca, prigrlite
Radomir D. Mitrić dobitnik nagrade "Đura Jakšić" za knjigu "Kino Mediteran"
Kupite / Poručite knjigu:
Info
Hiperboreja je jedan od najstarijih i najčitanijih književničkih blogova u regionu (18 godina postojanja - preko 3 miliona pregleda). Kontakt: E:mail: radomirdmitric@gmail.com / Viber: 0631509873
Richard Hawley
LB
Broj članaka na blogu:
Najvažnije oznake
- Esej (358)
- moji prevodi (175)
- Poezija (1203)
- Proza (326)
- Putopis (42)
Arhiva
-
▼
2011
(450)
-
▼
март
(108)
- Vrt ljubavi, Vilijem Blejk
- Ogledi o filosofiji umjetnosti, Hans-Georg Gadamer
- Kruh Svetog Pavla, Predrag Matvejević
- Moji pronalasci, Nikola Tesla
- Mistično iskustvo cveta, Živodrag Živković
- Sretenje, Nikola Vranjković
- Metafora o umetnosti: Ogledalo, Boris Pasternak
- Bartlbi i kompanija, Enrike Vila Matas
- Napuštena odeća ronioca, Dželaludin Rumi
- Assasino, Milan Mladenović
- Molitva Fransoa Vijona, Bulat Okudžava
- Na nešto me sjeća taj grad, Rade Šerbedžija, Arsen...
- Ostrvo, Jovan Zivlak
- Srce, moje srce, Arhilohus sa Parosa
- Nevidljivo zbivanje, Bela Hamvaš
- Afrikanac, Žan Mari Gistav le Klezio
- Corpus Barbaricum, Konstantinos Kavafis, Mahmud Da...
- Nabokovljev plavi, Lana Bastašić
- Slijepac i pjesma, Muharem Bazdulj
- Impotencija, erotika i književnost, Daliborka Kiš-...
- O Fizisu, Martin Hajdeger
- O sintezi, Peter Sloterdijk
- Dubina, Dragan Jovanović Danilov
- Želja, Zvonimir Husić
- Partitura za pjesmu i lutalicu, Nikola Đuretić
- Venetska pjesma, Radomir D. Mitrić
- Neopoziva smrt Venecije, Adrijana Šimanjska
- Monogram, Odisej Eliti
- U Bordelu muza: Triptih, Irvin Lejton, Čarls Bukov...
- A ipak knjige, Česlav Miloš
- Grčka, Jani Rico
- U isto ovo vreme, Marija Stojanović
- Benove etide, Nikola Živanović
- Prećutano, Radomir D. Mitrić
- Pčela, Nenad Jovanović
- Трст, Саша Јеленковић
- Na oštrici brijača, Petar Matović
- Goranu, razgovarajući o Mongoliji, Maja Klarić
- Priča Jevrejina lutalice, Žan D`Ormeson
- Lament nad Beogradom, Miloš Crnjanski
- Dunav, Klaudio Magris
- Uvod u Filosofiju, Eugen Fink
- Hiperion, Fridrih Helderlin
- All Apologies: Neka Bog blagosilja Ameriku, Aleksa...
- Staza kroz Kišovu baštu, Miroslav Karaulac
- Male proze, Mišel Turnije
- Utopija izmene sveta, Mihailo Đurić
- Kopernikanska mobilizacija i ptolomejsko razoružan...
- Put ka jeziku, Martin Hajdeger
- Dolazak rata : Akteon, Ezra Paund
- Spavač u dolu, Artur Rembo
- Елеусинске мистерије
- Književnost i život, Žil Delez
- Uskrsnuće, Roberto Bolanjo
- Antologia Cubana, poezija
- O Fanteu, Čarls Bukovski
- Lisabonska priča, Vim Venders
- Једини сан, Растко Петровић
- Utva zlatokrila, Desimir Blagojević
- Rodni breg, Rade Drainac
- Balada, Branko Miljković
- Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld
- Novi Jerusalim, Borislav Pekić
- Zli demijurg, Emil Sioran
- Mangalia, Tomaž Šalamun
- Poezija, Jelena Arsenijević Mitrić
- Писма из Норвешкe, Исидора Секулић
- Grad Bogova, Boris Nad
- Beleška o poetici, Ivan V. Lalić
- Sumatra i Objašnjenje "Sumatre", Miloš Crnjanski
- О Хипербореји, Драгољуб Антић
- Saveti mladom piscu, Danilo Kiš
- Priča o dvojici koji su sanjali, Horhe Luis Borhes
- Iz Mađarskog Hiperiona, Bela Hamvaš
- Proza i poezija, Vojislav Despotov
- Almodovarova teorema, Antonio Kazas Ros, sinopsis
- Bosnia, Ultima Thulae, Radomir D. Mitrić
- Adagio, prilog za Ars Poeticu, Radomir D. Mitrić
- Mediterraneo, Radomir D. Mitrić
- Праксителов реквијем за Фрину, Радомир Д. Митрић
- Острво, кула, светионик, Радомир Д. Митрић
- Зидање куле, Радомир Д. Митрић
- Pravila za ljudski vrt, Peter Sloterdijk
- Scientia Sacra II, Bela Hamvaš
- Texta in contextibus, Helmut Feter
- Doći na svijet, dospjeti u jezik, Peter Sloterdijk
- Ogledi o filosofiji umjetnosti, Hans Georg Gadamer
- Metamorfoze metafizike, Marijan Cipra
- U istom čamcu, Peter Sloterdijk
- Kastrirana senka Svetog Garta, Milan Kundera
- Sonet, Alfred Daket
- Vojnici, Frenk Stjuart Flint
- O saznanju, Lešek Kolakovski
- Muzika nižih sfera, Adam Zagajevski
- Divlja navika, Spiro Vreto
- Biblioteka kao stanje, Alberto Luis Manguel
- Zimska pastorala, Radomir D. Mitrić
- Hidžra, Džoni Mičel
- Razmišljanje o eseju, Lotar Bajer
- Proces čitanja, Volfgang Izer
-
▼
март
(108)
3D Publikum
Укупно приказа странице
CC
Hyperborea by Radomir D. Mitrić is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.